Након издања посвећеног дечја књижевност, враћамо се са нашим прегледом књижевне вести са избором од пет који су, углавном, били или ће бити објављени овог јуна. Предлози које сада можете наручити у својој поузданој књижари.
Међу новим функцијама наћи ћете предлоге савремена, класична и комеморативна издања. Углавном белетристика, мада смо се и ми ушуњали у есеј међу нас петоро. Са којим од ових књижевних новитета желите да почнете?
Освајање Пласана
- Аутор: Емиле Зола
- Превод Естер Бенитез
- Едиториал Алба
Са Освајањем Пласана (1874), четвртим романом циклуса, Зола се, инспирисан Екс ан Провансом, враћа у место порекла Ругон-Макара, мали град Пласанс. Овде у варљиви спокој провинције, пар који су основали рођаци Мартхе Роугон и Францоис Моурет (из огранка Мацкуарт) удобно живе од прихода након што су се повукли из бизниса вина, уља и бадема.
Изнајмљују горњи спрат своје куће чудан свештеник, Отац Фаујас, прљав и самозадовољан, који за кратко време ствара добротворну установу за ћерке радника и кружок за омладину, и који корак по корак осваја целокупно становништво, подељено између следбеника династије Орлеана и упорне присталице – практично послушници – цара Луја Наполеона ИИИ.
Марта и Франсоа ће, са своје стране, видети како не само њихов град већ и њихова сопствена кућа престају да буду њихови: и сами су лишени своје личности, осуђени на верски занос и лудило. Роуз, њен стари слуга, на крају то сумира овако: „Цео живот је створен само за плакање и љутњу. Зола управља овим жестоким хроника инвазије са вртоглавим али чврстим пулсом и врло оштрим и саркастичним оком.
Замак у Ипанеми
- Аутор: Мартха Баталха
- Превод Розе Мартинез Алфаро
- Уводник Сеик Баррал
Рио де Жанеиро, 1968. Естела, тек удата, прља своју извезену јастучницу сузама и маскаром. Само недељу дана раније, спремала се да прослави дочек Нове године који ће неизбежно обележити њено венчање. Седамдесет година раније, Јохан Едвард Јансон, Естелин деда, такође упознаје Бригиту током новогодишње забаве у Стокхолму. Венчају се, селе у Рио де Жанеиро и граде замак на пустом месту, далеко од центра, званом Ипанема. Замак ће сведочити како ова два новогодишња празника дефинишу историју породице Јансон дугу 110 година.
Замак у Ипанеми је а породична сага прожета историјом, написан са мешавином хумора, ироније и осећајности. Богатство и сложеност ликова које је креирала Марта Батаља омогућавају ауторки да се позабави темама које су обележиле бразилско друштво последњих деценија, као што су сан о друштвеном напретку и класној подели, женски и феминистички идеали, сексуална револуција, војна диктатура. и касније пропадање земље.
Дирљив роман о изборима и кајању, о крхкости сећања и неприметним, али непоправљивим променама које проток времена производи.
Сирена пева
- Аутор: Цхармиан Цлифт
- Превод Патриције Антон
- Гатопардо издања
За Цхармиан Цлифт, Грчка је била обећана земља. Године 1954. она и њен супруг, познати репортер Џорџ Џонстон, напустили су сиви послератни Лондон и кренули на Егејско море са две писаће машине и двоје мале деце. Планирали су да тамо проведу годину дана, али би на крају остали деценију. Песме сирене су хроника њихових тешка аклиматизација на Калимносу, мало острво насељено ћутљивим сунђерима и јаким сујеверним женама. На његовим страницама, пуним незаборавних ликова - са својим верним локалним штитоношем Манолисом и његовом нефлексибилном домаћом помоћи, Севастијем, на челу - и пејзажима готово чудесне лепоте, збуњеност примитивног и патријархалног друштва коегзистира са открићем једног чист, једноставан и слободан начин живота, пре инвазије масовног туризма.
Ови мемоари, писани из угла тридесетједногодишње жене која са интелигенцијом, хумором и топлином бележи интимне детаље свог свакодневног живота и обичаја света који је у опасности од изумирања, нису добили мало пажње када су објављени. 1956. Временом Песме сирене постале су класик путописне литературе и аутобиографски жанр, и омогућава нам да откријемо једног од најталентованијих и највиталистичкијих писаца прошлог века.
Двапут у истој реци
- Аутор: Цхрис Оффутт
- Превод Це Сантиаго
- Едиториал Маластиеррас
Са деветнаест година, Крис Офут је већ био искључен из војске, Мировног корпуса, Шумске страже и полиције, па је напустио свој дом на Апалачима и кренуо на север да даде почетак серије путовања који би га потом водио од обале до обале широм Сједињених Држава, земље у којој живи непредвидива разноликост скитница и чудака, тражећи привремене послове, док је спавао у запуштеним собама и сањао да буде уметник.
Петнаест година касније, Крис се скрасио са својом женом Ритом, на обалама реке Ајове, где се одмара и пише, чекајући рођење свог првог детета. Тада ћете моћи да почнете сасвим другачијим путем од оног који сте прешли годинама, оним који ће вас довести до зрелости.
Са Двапут у истој реци, Оффутт, препун виталности и младости – такође наивности и страхова – нуди нам неке искрена сећања, понекад брутално, али увек забавно. Првобитно објављен 1993. године, годину дана након његове прве збирке кратких прича, Суви Кентаки, ово је био први том аутобиографског триптиха који је кулминирао 2016. са Мој отац, порнограф.
Вештица
- Аутор: Јулес Мицхелет
- Превод Мª. Викторија Фригола и Росина Лајо
- Едиториал Акал
Претучени, силовани, маргинализовани; вређао, плашио се и палио. Вештица, колективни лик који обухвата историју жене од средњег века до праскозорја савременог доба, је оправдање улоге жене у историји. Жил Мишелет, у ери која заудара на мизогинију, покушава да превазиђе ограничења предрасуда и друштвених веровања свог времена, нудећи један од елемената који ће ослободити феминистичку теорију.
У овом есеју, који се чита као роман, велики историчар Француске и њене револуције нуди нам нови начин приступа прошлости. Ова перспектива претпоставља посвећеност да се она промишља од оних који су били искључени из историјске анализе, у овом случају жена дисидента - вештица -, чинећи их не само протагонистима приче, већ и суштинским агенсима еманципације и појачивачима слободе и напретка.
У прологу овога пригодно издање, Аријадна Акал признаје да је она унука оних вештица које су избегле лов и спаљивање, и позива нас да тврдимо дисиденте, искушавајући нас да учествујемо у ковену који укључује улазак у оне регионе који су остали мрачни у историји.
Већ сам бацио око на неколико наслова и надам се да ћу их прочитати током следећег одмора. У ком од ових књижевних новитета бисте волели да уживате на одмору?