Загрљај има терапеутску и исцељујућу моћ без које не би требало. Према различитим студијама објављеним у часопису «Психолошка наука„Парови који се грле редовно јачају своју везу и своју посвећеност. Осим тога, њихова веза је много трајнија и задовољавајућа.
Не можемо заборавити да смо, пре свега, емотивна бића. Због тога нам је потребна не само наклоност и позитивне речи да се уједине, да ојачамо везе, већ и, Спонтани и искрени физички контакт производи дивну биохемијску промену у нашем мозгу способну да ублажи страхове., стрепње и све оне сумње које се обично јављају у везама. Te hablamos sobre ello en «Bezzia»
Моћ загрљаја
А ти...колико се загрлиш дневно? Никада не шкоди запамтити да је нешто тако једноставно као што је држање вољене особе у наручју и додиривање срца к срцу врста језика која превазилази речи и која понекад има много више моћи,
Објаснићемо вам то у наставку.
Ваш мозак воли загрљаје
Истакли смо вам на почетку, наш мозак воли загрљаје. У ствари, његова еволуција је довела до тога да оне структуре којима доминирају хипоталамус, амигдала или неокортекс тумаче овај гест као изузетно позитиван и неопходан, стога, Радује нас низом неуротрансмитера и хормона.
Окситоцин је, на пример, хормон који је способан да ојача везу између вољених., нуди нам осећај вољености, потребу да бринемо, да присуствујемо, јача нас емоционално и заузврат чини да се осећамо заштићено.
Ти дани сумњи, ти дани страха и муке...
Сви смо прошли кроз те тренутке. Постоје тренуци када упаднемо у рутину са нашим партнерима. Почињемо да узимамо ствари здраво за готово, губимо магију и спонтаност.
Тада се појављују сумње. Хоћу ли му се и даље свиђати? Хоће ли ме волети исто као и пре?
Овај осећај је веома чест у свакој вези. Понекад, због стреса на послу, или оних проблема који се готово не знајући како таложе у нашим главама, премештање нашег партнера у невољну позадину, несумњиво може изазвати страхове.
Када је реч о страховима у вези, најчешће су следеће:
- Страх од напуштања.
- Страх од издаје.
- Страх да ће ствари почети да нам измичу из руку, да ће свађе постати све чешће и да више нећемо имати стрпљења као некада.
- Страх да више нећемо бити привлачни нашем партнеру.
- Страх да не престане да их засмејава, да им буде занимљив.
- Страх да ће се и за нас саме „пламен“ угасити...
Сумње које прожимају сваку од ових димензија понекад се могу ублажити једноставним загрљајем. Разлог за то је једноставан: понекад, Иако нам кажу да нас „воле као првог дана“ то није сасвим веродостојно. Тек када примимо тај искрени, вечни и топли загрљај, наши страхови се гасе готово тренутно.
Осећамо се више мотивисаним да се суочимо са светом
Вратимо се још једном у чудесни свет неуротрансмитера. Не можемо заборавити да је љубав у суштини невероватна хемијска олупина где нас бескрајан број малих супстанци води ка једној или другој потреби.
Ако смо раније разговарали са вама о моћи окситоцина, сада је неопходно знати допамин. Миловање, дуг и неочекиван загрљај, узрокује да наш мозак лучи допамин. А шта овај неуротрансмитер постиже?
- мотивише нас, Допамин нам убризгава додатну дозу енергије где све одједном изгледа једноставније и мотивишуће.
- Осећамо се вољено, а то је бујица снага, светлости и наде која је способна да отклони сваку анксиозност и да се супротстави високим дозама кортизола у крви, односно оног хормона повезаног са стресом који нам с времена на време прави толико проблема.
Више загрљаја, мање болести
Да ли вам се то чини претераним? Никако, а има и врло једноставну логику. Парови који се грле често јачају своје самопоштовање, себе доживљавају сигурнијим, а све то нуди унутрашње благостање које утиче и на наш имуни систем.
- Као што знате, Имуни систем је веома осетљив на било какву декомпензацију, факторе као што су стрес, анксиозност или бриге, Они имају тенденцију да смање своју одбрану и стога нас чине много рањивијим на вирусе и бактерије.
- Вриједно је запамтити колико је позитивно практиковати исцјелитељску умјетност великих загрљаја. Оне које одузимају хладноћу, оне које остављају без даха и које спајају душе, срца и које спајају лица док се погледи затварају.
- То је синоним за емоционално здравље, а када су емоције добре, када се осећамо брижно, када се осећамо корисним и цењеним, ништа нас не може зауставити. Нити можемо заборавити важност загрљаја за развој деце. И малишанима су потребна миловања да расту, да се развијају. Они су неурони који се међусобно повезују и то је, пре свега, љубав која превазилази нашу кожу.
Не штедите на загрљајима, а ако је ваш партнер један од оних који их иначе не дају тако лако, немојте се ограничавати. Понудите им их, сензација је иста и обоје ћете уживати. Вреди! Па реци нам… Колико си загрлио данас?